Jeste li se ikada zapitali kako je lepa slika, ilustracija ili neki detalj na vašoj majici koju upravo nosite dospela na istu?  Da li ste se zapitali na koji način naziv i logo kompanije dospeva na kišobran koji dobijate kao reklamni materijal?

Ako odgovor još uvek niste našli, sada je pravo vreme za to.

Dobro došli u svet sito štampe!

Fleksibilnošću boja i podloga koje koristi, zadržava zlatnu poziciju među postulatima modernog štampar­stva i konkuriše svojom nezamenljivo­šću pri štampi kancelarijskog materijala, tekstila i specijalnih uređaja.

Jedna od bitnih  karakteristika  tehnike  sito štampe jeste činjenica da je ona bitno različita od drugih štamparskih tehnika, te se zbog toga nijednoj ne može priključiti kao njen ogranak.  Sito štampa je tehnika štampe kod koje se otisak ostvaruje na taj način što se boja potiskuje kroz delimično propustljivu štamparsku formu, odnosno kroz štampajuće elemente štamparske forme,  koja  je  zategnuta na ram.  Štamparsku formu  sito štampe čini mreža na koju je postavljen šablon koji ima ulogu da zatvori određene elemente mrežice a da određene elemente ostavi otvorene.  Potiskivanje boje kroz štampajuće elemente vrši se pritiskom gumenog ili silikonskog rakela usled čega boja prolazi kroz štampajuće elemente – otvore, direktno na podlogu koja se štampa.

A – BOJA; B – RAKEL; C – SITO/ŠTAMPARSKA FORMA; D – EMULZIJA NANEŠENA NA SITO; E – RAM/OKVIR; F – OTISNUT SLOJ BOJE

Da bi se sito tehnika štampe razumela, neophodno je upoznati se sa ulogama pojedinačnih komponenata celokupnog sistema za sito štampu

OKVIR / RAM – je najćešće izrađen od drveta koje odlikuje niska cena i jednostavnost izrade. Pošto drvo ima malu otpornost na vlagu i dimenzionalnu nestabilnost pod uticajem hemijskih sredstava, sve veću primenu pronalazi aluminijum kao osnova za izradu izdržljivog i stabilnog okvira na kome je zategnuta fino tkana mrežica.  Aluminijumski ili Metalni okviri su otporni na većinu razređivača i boja koje se koriste u sito štampi. Najčešće se koristi aluminijum, zbog male težine i odličnih mehaničkih karakteristika. Najčešće je izradjen od pravougaonih cevi 30x30mm, ali se izradjuje još u raznim oblicima i debljina i to u zavisnosti od konstrukcije mašine.

SITO MREŽA – se proizvodi najčešće od prirodne svile, najlona ili poliestera, kao i od metale mreže. Kombinovanjem materijala prilikom izrade mreže postiže se izuzetno tačan i precizan registar u višebojnoj štampi. Karakteriše je debljina niti od kojih je izgrađena i veličina otvora izmedju svake linije sito mreže.  Pored materijala od kojeg je formirana mreža, u izgradnji  kvalitetne reprodukcije značajnu ulogu igraju način i gustina tkanja. Najčešće se koriste sita sa gustinom od 90 do 120 niti/cm.  Za štampanje visokokvalitetnih ilustracija potrebno je koristiti najveće gustine tkanja kod sita,  gde je odnos niti po centimetru čak tri do četiri puta veći od linijature reprodukcije  (linija/cm). Danas su u upotrebi najčešće mreže od najlona ili poliestera zbog ekonomičnosti i zadovoljavajućeg kvaliteta. Metalne mreže se koriste kada se zahteva velika preciznost i dimenziona stabilnost ili kada se koriste termostabilne boje koje se greju uz pomoć čelične sito mreže.

ŠABLON/EMULZIJA – za najnapredniju rastersku reprodukciju ili višebojnu štampu koriste se fotoosetljive  emulzije koje se ručno  ili mašinski nanose na prethodno očišćenu sito mrežu. Emulzija  se  nanosi  preko cele površine na donju stranu sita kako bi se izbegla mehanička oštećenja pod pritiskom rakela. Ovakav postupak izrade šablona je indirektni. Direktni postupak, suprotno od indirektnog, zahteva za određivanje mesta propustljivosti na mrežici, tj. za stvaranje štampajućih elemenata, da se na prethodno nanešenu emulziju montira kopirni predložak – čitljiv pozitiv film.  Ovako pripremljen okvir se izlaže UV svetlu pri čemu, osvetljeni delovi emulzije očvrsnu, a neosvetljeni ispiraju vodom nakon čega se formira kvalitetno sito za štampu.

BOJE ZA SITO ŠTAMPU – se biraju u zavisnosti od podloge na kojoj se štampa i određenih zahteva koje proizvod treba da ispuni u svom veku trajanja. Sito štampa ima nanos vrlo visokog  sloja  boje (tipično je oko 20 do 100 μm, u ofset štampi od 0,5 do 2 μm). U zavisnosti od načina sušenje mogu biti:

Boje na bazi rastvarača su pogodne za štampu na papiru, plastici i kartonu. Pre štampe se boje moraju razrediti kako ne bi došlo do sušenja boje na samom situ.  Dodavanje rastvarača mora biti tačno definisano prema upustvima proizvođača, jer prevelika količina dovodi do tečne boje koja se razmazuje po otisku. Sa druge strane, nedovoljna količina rastvarača dovešće do nepravilnog nanosa boje na otisak koja se zadržava na štampajućim elementima sita pa loše prolazi kroz štampajuće elemente na situ.  Budući da su rastvarači sastavljeni od štetnih,  isparljivih materija,  sušenje ovakvih boja zahteva specijalne sušare i ventilacione uređaje.

Boje na vodenoj bazi su slične bojama na bazi rastvarača, ali je voda sam rastvarač. Koriste se u štampi na tekstilu i umetničkoj štampi poput serigrafije (štampa pomoću svilene tkanine).

Boje koje se suše hemijskim reakcijama  pogodne su za štampanje na metalu, staklu ili sintetičkom tekstilu. UV boje, koje su takođe suše hemijskim reakcijama u posebnim UV sušarama, ne sadrže štetne materije,  veoma su jednostavne za upotrebu i što je najvažnije ne suše se na situ prilikom prenosa boje na podlogu. Boja se suši u roku od nekoliko sekunda i stvara veoma čvrst otisak.

Najvažnija prednost ovih boja u odnosu na boje na bazi rastvarača je ta što imaju odličan završni sjaj i odsustvo promene nijanse boje nakon sušenja.

Razne specijalne boje su kreirali proizvođači, obzirom na veoma široku primenu sito štampe, za specifične zahteve prilikom štampe.

Plastisol boje – za štampu na tekstilu, koje prodiru u tekstil i nakon sušenja stvaraju odličnu vezu sa tkaninom,  što ovakav proizvod čini veoma otpornim prilikom višestrukog pranja i sušenja.  Karakteriše ih veoma dobra pokrivenost i odlično ponašanje prilikom štampanja.

Boje koje se suše tzv.  pečenjem boje na temperaturama od 600 do 1200 °C i trajno se vežu za materijal,  a primenu su našle na štampi stakla i keramike. Kako sito štampa ima veliku namenu, tako postoje i različite boje:  različiti UV lakovi, elektroprovodljive ili konduktivne paste (za štampu elektronike), termohromatske boje koje menjaju tonu u zavisnosti od temperature,  boje sa mirisima,  boje sa refleksnim svetlima,  zaštitne boje (za novčanice), boje koje se skidaju grebanjem  (tiketi za nagradnu igru),  metalne boje,  luminescentne boje, fluorescentne boje.

PREDNOST SITO ŠTAMPE –  je visok kvalitet otiska i njegova trajnost.  Sito štampa je tehnika kojom je moguće ostvariti otisak na gotovo svim predmetima sa ravnom površinom. Pogodna je za štampu na plastici, drvetu, keramici i sličnim podlogama raznih oblika i namena.

Posebnu primenu nalazi u tekstilnoj industriji za štampu najraznovrsnijih tekstilnih materijala.  Ova štamparska tehnika je veoma popularna kada je reč o velikim tiražima, jer iako je inicijalna cena viša nego kod ostalih tehnika, cena pojedinačnog otiska u velikim serijama je neuporedivo manja nego u drugim štamparskim procesima. Prednost otiska dobijenog kroz proces sito štampe na ovaj način je visok kvalitet, kao i njegova trajnost.
To je razlog  zašto  se  prilikom izrade najkvalitetnijih reprodukcija poznatih slika, kao tehnika isključivo koristi sito štampa.

Kvalitet reprodukcije zavisi od vrste materijala od kog je napravljeno sito. Ranije su se masovno koristile svilene  tkanine,  koje su danas  zamenjene  sintetičkim,  prilikom čega nije značajnije narušen kvalitet otiska. Ukoliko je broj otvora na situ veći, kvalitet otiska će biti bolji, međutim boja će teže prolaziti kroz otvore.

POTENCIJALI DALJEG RAZVOJA U SITO ŠTAMPI – Težišta daljeg razvoja leže pre svega u oblast izrade forme. Direktno osvetljavanje (Computer to Screen) sita će se sve više probiti, naročito kod visokih tiraža u kombinaciji sa rotacionim jedinicama sito štampe. Već ponuđena,  ali još malo korišćena  izrada  šablona  bez  filma  sa Ink Jet štamparskim glavama je interesantna, pre svega, za velikoformatne primene. Postrojenja za višebojnu štampu (četiri i više boja) na tabačnom materijalu treba očekivati.

Sito štampa i njeni proizvodi nalaze se svuda oko nas. U radnjama se mogu naći reklamni posteri,  sportske torbe,  majice, nalepnice… Bez sito štampe na odeći, koja predstavlja jednu od glavnih stavki u životu svakog od nas,  bili bi uskraćeni za jedinstven dizajn koji nam pruža udobno mesto  u  modi  ili  pak  van nje.  Zato kad sledeći put budete kupo­vali majicu ili torbu, pomislite kroz koje je sve faze njen dizajn prošao, dok nije stigao na vašu procenu.

Boje korišćene u procesu litografije, štamparskoj štampi i sito štampi su obavezno više viskozne nego za fleksografiju i gravuru. Generalno, one nose više pigmenta, imaju drugačiji sistem za sušenje i koriste složeniji nosač pigmenta; klasifikovani su kao lepljive boje. Zato što sadrže više komponenata, ove boje su sposobne da formiraju kompleksne strukture unutar njihove zapremine što dovodi do toka ponašanja koji nije jednostavan i uveliko odudara od Njutnovog modela. One mogu biti tiksopropsne (protok je zavisan od vremena) ili dilatant (smicanje zadebljanja-valjanjem postaju deblji).

LITOGRAFSKI PROCESI

Površinska štampa u litografskom procesu je plantografska štampa, što znači da slika i površina bez slike leže u istoj ravni (slika 13.3 (a)). Površine slike kompromituju regije fotopolimera koje su prijemčljive boje. Površine bez slike su goli aloksirani aluminijumski tanjir iz kojeg je ukljonjen polimer tokom razvoja ploče (poglavlje 20). U radu, ploča je prvo navlažena sa vodom za vlaženje koja je odbačena od delova slike koji su presvučeni polimerom, ali koji kvasi površine bez slike. Boja je zatim valjana preko površine ploče i prihvaćena je od strane površine slike ali je odbačena od nakvašene površine bez slike (slika 13.3 (b)). Površine sa i bez slike su time diferencirane od površinskih razlika u energijama i površinskog napona. Da bi boja nakvasila površinu slike, površinska energija fotopolimerne prevlake mora da bude veća od površinskog napona boje. Međutim, ako boja i voda imaju veoma različite vrednosti površinskog napona, oni će biti nemešljivi kao tečnosti i boja će uspešno biti odbijena od navlaženih površina bez slike. Ovo će biti tako ako se koriste boje na bazi ulja.

U praksi medjusobni odnosi izmedju boje i vode su složeniji od toga, jer pod visokim delovanjem smicanja u valjkastim slojevima,  zajedno su mleveni, odvija se emulgacija boje u vodi. Prekomerna emulgacija izaziva izbeljivanje štampe, bojenje u oblastima bez slike i povećano uveličavanje tačkica.

Litografski proces štampanja se koristi u ofset režimu, to jest kada je štamparska ploča obojena, slika je prvo prebačena ili prenesena na gumeno platno pre nego što još jednom bude prebačena na štamparsku podlogu. Sloj boje isporučen od valjka za nabojavanje je tako podeljen dva puta pre nego što stigne svoju konačnu destinaciju na otisnuti tabak (slika 13.3 (b) )

Posledice pucanja sloja boje je da je debljina isporučena na podlogu u 2 mikrona ili manje. Dakle, da bi proizveli snažnu sliku, mastilo mora da bude jako pigmentisano sa visokim intenzitetom boja. Ove jako pigmentisane boje imaju visok viskozitet i kompleksnu reologiju uključujući tiksotropiju. Ovo pomaže da se ispuni još jedan uslov, da boja, kada je dostavljena na područje slike na ploči, trebalo bi da tamo ostane dok se ne prenese na podlogu. Niskog viskoziteta, tečna boja bi pobegla sa oblasti slike na regione oblasti bez slike planografske ploče i emulgovati lakše.

Dakle, dok će tečnosti boje imati viskoznost od nekoliko centipoaza (1/100 od poaza) da će za lito boje obično biti poaza 100 (10000 puta veća) i imaju ne-Njutnova svojstva kao što je tiksotropija. Poaza je mera viskoznog protoka tečnosti. Da bi ste postavili količinu u kontekstu, voda ima koeficijent viskoznosti od 1 centipoze. Ako se otvoren, pleh lito boje okrene boja obično ostaje u plehu, odbijajući da teče, ona se ponaša kao kvazi solidna. Kako bi se to svelo na tečnu boju koja se može distribuirati preko štamparske ploče, njegova struktura mora biti podeljena, a to zahteva obiman sistem valjka na delu za potpisivanje štamparske prese. Svaki par valjka smiče boju izmedju njegovog spoja, kvari flokulaciju i kompleksne sile koje drže komponente boje zajedno i na taj način smanjuje viskozitet boje. Sistem za bojenje stoga zahteva znatno više valjaka u odnosu na tečnu boju i putanja boje je proporcionalno veća. Dakle, rastvarači koji se koriste u vezivima lito boje moraju biti manje isparljivi od onih koji se koriste u tečnim bojama, u suprotnom će se boja osušiti na valjcima pre dostizanja na ploču cilindra. Prema tome, tok su tipični rastvarači za gravuru i fleksografiju izabrani zbog svoje niske tačke ključanja-opsega  (nr. Toulen 78-80°C, izopropanol 79-80°C) oni za lito boje su mnogo veći (npr. Naftni destilati 260-320°C) i mnogo manje količine od njih se koriste.

Prednost prenošenja slike sa ploče  na  gumene obloge je da prenošenje boje slike na fleksibilnu površinu omogućava slikama da bude oblikovana u konturama manje glatkih papira. Fleksibilnost obloge omogućava slikama da se uspešno ‘slegnu’ na veći domet od štamparskih zaliha nego što je to ranije bilo moguće sa konvencionalnim mašinom za suvu štampu. Uvećanje tačkica je smanjeno korišćenjem tanjeg sloja boje i nižeg štamparskog pritiska.

Sada se pojavljuju poteškoće sa sušenjem boje.Potreba za bojama niske isparljivosti, nametnuta je od strane proširenog voza boje valjaka, čineći da se teško osuše isparavanjem. Na poroznim podlogama, apsorpcija neke od tešnih faza će se desiti. Rastvarač koji prodire kroz podlogu će ostaviti pigment boje, povlači i nesto rastvarača za sobom po površini, dovodeći boju u stanje gela. U tabačnoj štampi ovo je zapravo uslov procesa, tako da u vreme kada list dostigne gomilu za isporuku ona je na dodir suva do sledećeg lista koji ga prati. Ako se to ne desi, mrljanje boje sa gornje strane donjeg lima, na donjoj strani gornjeg lima će se desiti. To je naročito problem sa bojama sa niskom moći upijanja oblozenih papira. Gde se koriste naftni destilati visokog dometa ključanja (260-320° C), boja se možda osuši i razmazivaće se ako se protrlja. Zaista, ovo je bio dugogodišnji problem sa jeftinim bojama za novinarski papir koje sadrže nesušiva ulja. Ove boje se mogu osušiti prolaženjem kroz zagrejani tunel u kome su naftni ključali destilati isparili ili spaljeni .To se zove brzosušeći proces. Ako je potrebno da se boje osuši na čvrstom stalnom filmu, mehanizmi za sušenje osim isparavanjem i apsorpcijom pribegavaju tome.Tradicionalni mehanizam za masine za suvi ofset i lito boje je da oksidacije-polimerizacije sušenja, mada savremene boje koje se se osuše tako sto odmah dejstvom ultraljubičaste svetlosti nalaze sve veću primenu. Oba mehanizma opisani su potpunije kasnije.

U opisivanju konvencionalnih lito bojama i boja za suvi ofset , pored pigmenta, rastvarača i smola, ove boje takođe sadrže biljna ulja koja se osuše tako sto reaguju sa kiseonikom iz vazduha. Biljna ulja koja se osuše na taj način se koriste vekovima u umetničkim uljanim bojama, najpoznatija od ovih je laneno ulje. U lito bojama , smole i sušenje ulja može biti delimično kopolimerizovano za proizvodnju lakova koji se mogu koristiti da pomognu kontrolu nad reološkim osobinama boje.

Stopa sušenja oksidacijom-polimerizacijom se kontroliše dodavanjem katalitičkih sušara koje su u tranziciji metalne soli za osušenog ulja, na primer kobalt linoleat iz lanenog ulja. Vreme sušenja može biti nekoliko sati ili više u zavisnosti od tipa sušare koja se koristi i mora biti kompromisa između stabilnosti prese i regulatora sposobnosti finalnog proizvoda . Ultraljubičasto sušenje nudi prednost stabilnosti prese da trenutno fotopolimerizuju na tvrde filmove samo pri izloženosti intezivnom ultra- ljubičastom svetlu.

Na Internetu sušenje snabdevenih presa mora biti završeno mnogo brže, tako da štampa može biti ili namotana za završnu obradu ili kasnije završena u redu. U tim aplikacijama, sušenje je tradicionalno ubrzano isparavanjem ili sagorevanjem komponenata rastvarača u sušenju tunela u skladu sa proizvodnom jedinicom. Upotreba ultraljubičastih sušenih boja , iako skupljih, nudi ne samo prednosti trenutnog sušenja, ali, u slučaju višebojne štampe, prilika za štampanje mokro-na-suvo umesto mokro-na-mokro, sa pratećim problemima transfera boje .

Sve u svemu, zahtevi postavljeni za lito boje su veći nego za druge procese zbog prisustva prigušenog rastvora u smislu da ne smeju da se rastvore i propuste u izvor rastvora, i da je njihova emulzifikacija sa vodom treba da bude u okviru dobro definisanim granicama. Štaviše, visoka lepljivost sadržana u ovim bojama ne sme biti takva da ošteti podloge papira ili da smanji efikasnost štampe. Može se očekivati da tipična boja sadrži: pigment koji pruža boju; punioce, kao što su kalcijum karbonat ili Kineska glina koja se može koristiti da se smanji jačina boje dok i dalje zadržava punu gustinu koja se zahteva od boje, kombinacija lakova, smole i ulja za sušenje ; sušare; rastvarači destilata nafte da se podesi viskozitet i transfer pomoći, i fino podešavanje aditiva kao što su voskovi da poboljšaju otpornost trenja, i modifikatori lepljivosti da ocene i lepljivost procesnih boja za višebojnu štampu.

Aplikacije za ofset litografiju mogu se podeliti između tabacnih i rotacionih operacija. Do nedavno podela je uglavnom bila diktirana od dužine prolaza, tabacni su sada ekonomski sve do 20000 prikaza rotacioni posle toga. Modem uske mreže presuje sa bržim vremenom za pripremu sada polaže pravo da ekonomska štampa vodi do samo nekoliko hiljada prikaza i napravili su puteve u tradicionalnim tabacnim tržištima. Generalno, tabacna štampa može da se koristi za sva opšta mesta boje proces aplikacije za štampanje boje, uključujući poslovne oblike, promotivne literature, neke radove u časopisu kreditnim karticama, na širokom spektru papira, kartona, listova plastike, listova metala štampajuci do 13.000 prikaza na sat. težine filma su obično 2 mikrona i niže, sa tipičnim ekranom rešenja sve do 120 linija po centimetru (300 lpi) na odgovarajuće premaznim papirima i 240 linija po centimetru (600lpi) u izuzetnim slučajevima.

Veća brzina rotacionih presa (sve do 750 m po minutu na modemskim novinskim presama) zahteva niže viskoznosti boja da bi se izbegla oštećenja papira i veb zastoji koji će se desiti sa bojama visokog viskoziteta . Tako, iako su težine filma slične onima za tabacni, veće tačke dobijaju (do 40% na novinarskim presama) smanjeno presuđivanje ekranom. To može biti kao niske 33 linije po centimetru (80 LPI) u novinskom štampanju i do 69 linija po centimetru (175lpi) za štampanje magazina na obloženim zalihama.

PROCES SITO ŠTAMPE

Iako boje ekrana nisu, striktno govoreći, guste boje, niti su tečnost. Oni leže negde izmedju i opisani su kao “kratke i puteraste”, što je opis reologije koji je odredjen u načinu upotrebe.

Sito proces je veoma jednostavan u konceptu da proističe izvorno iz šablonskih procesa u kojima se oblasti u svilenoj mreži protežu preko okvira blokirani od strane priključenih ručno izrezanih lepljivih šablona materija. Boja  je tada  primorana kroz mrežu na podlogu ispod, formirajući  sliku (slika 13.4). Kada se zove “propusna štampa”, ekrani su sada napravljeni  formiranjem različitih materijala, uključujući poliestar najlona i metala.

Ručno izrezani šabloni  su sada dopunjeni fotopolimerni premazi koji su natopljeni na ekranu ili šablonu proizvode fotomehaničke fotografije pod uticajem UV zračenja na isti način kao sto su ploče napravljene za druge procese štampanja. Debljina štampane boje regulisana je mrežom tačaka na ekranu (broj pojedinačnih niti u tkanju po dužnom centimetru ) i ocenjivanje mreže (debljina vlakana niti).Što je nit gušća  i broj mreže nizi to je sloj položene boje  deblji .  Glavna funkcija ekrana jeste da podrži šablon, slike imaju fine detalje kao što su polu-tonovi zahtevaju fino tkane ekrane da ih podržavaju, na primer,100 niti po centimetru. Istovremeno, za proizvodnju finih detalja, niti ne smeju preterano ometati protok boje kroz šablone malih otvora. Niti za fino pola tonirane radove treba da bude što je moguće uske. U svakom slučaju, prečnik niti ne sme da prevazilazi najmanju istaknutu tačku u suprotnom se može zadržati nazad i tačka izgubiti.

Boja se cedi kroz mrežu koristeći rakel, sa okvirom dovedenim u kontakt sa podlogom. Boja mora biti dovoljno tečna da prođe kroz otvore na ekranu mreže bez da ih blokira. Prolazeći kroz mrežu mora teći pomalo da ukloni dokaze oznaka mreže, ali ne toliko slobodno da se proizvedu uvećane slike. Slojevi treba da formiraju kratkoročne zastoje kada je ekran podignut kako bi se sprečilo “škrabanje” preko štampe. Povećanjem veličine pora na ekranu veoma debelim slojevima boje sa sledstveno intenzivnim bojama i velika gama se može proizvesti. Veliki opseg vrsta podloga, uključujući staklo, keramiku, plastiku i tkanine mogu biti odštampane prilagođavanjem formulacija boje. Konvencionalni rastvarači boja na bazi koriste lak na bazi smole kao što su etil hidroksietil celulozu za papir i tablu, ili vinil / akrilat smolu za štampanje vinila ili akrilne plastike. Ovaj lak se svodi na radnu vizskoznost sa rastvaračem. Ostali dodaci uključuju punioce i plastiku. Oksidacione boje za sušenje sadrže uljno modifikovane alkidne smole i katalitički sušare.

Tradicionalne slojeve formulacije koriste beli duh kao rastvarač zato što bi se više isparljivih vozila sušilo na mreži. Međutim, ovo, zajedno sa debljinom slojeva boje, dovelo je do veoma sporog sušenja, koje zahteva pojedinačne otiske da budu izolovani jedni od drugih, obično ih suspenduje iz nadzemnih žica, satima istovremeno. Ovo vezuje radni prostor i ozbiljno ograničene proizvodne stope. Ovo je dovelo do razvoja tehnika ubrzanih sušenja, uključujući korišćenje infracrvenog sušenja sa uobičajenim rastvaračima, ultraljubičasti sistemi sušenja boje, a nedavno, ultraljubičasti sistemi sušenja bazirani na vodi. Moderni sistemi zasnovani na rotacionoj veb tehnologiji omogućavaju prolaze na 4000 prikaza sat.

Filmovi koji teže do 60 mikrona mogu biti odštampani sa tipičnom lineaturom mreže od 25-40 linija po centimetru (60 100Ipi) na širokom spektru materijala, uključujući i papir, kartice, tkaninu, plastiku, staklo, keramiku i metal. Aplikacije su raznolike kao spektar materijala, uključujući izložbe prodajnih mesta, postere, plastične kontejnere, keramičke pločice i majice.

Sve u svemu, boja treba da uzme u obzir promenljive vrednosti štampanja:

• Tipovi procesa. Osobine protoka boja moraju odgovarati procesu štampanja.
• Najverovatnija brzina štampanja. Faktori prenosa boje, uključujući taktiku, su pod uticajem sastava boje. Silama trenja između kotrljajućih spojeva izazivaju porast temperature brzinom štampanja i to utiče na reologiju boja.
• Tip štampe. Ne samo da štamparske karakteristike variraju sa dizajnom, ali način prijave može biti drugačiji. Na primer, boje formulisane za upotrebu sa sistemima za integrisanim prigušenja (litografija) gde mastilo i voda koegzistiratraju na istom valjku su više podložni emulzifikaciji i propustanju pigmenata od konvencionalnih sistemima za prigušenja.
• Priroda podloga. Nekompatibilnost svojstava protoka sa podlogama papira može da dovede do mrljanja, prozirnosti i prasenja. Za upotrebu sa bez celuloznih zaliha kao što su plastika i metal, boja mora da kvasi podlogu u suprotnom neće formirati kontinuiranu sliku.
• Višebojno štampanje. Boje za štampanje jedno iznad drugog stvara substraktivnu boju (štampanje u punom koloru) efekti moraju biti transparentni. Štaviše, ako se, kao što je uobičajeno, boje štampaju mokro-na mokro, njihova taktika mora biti ocenjena da bi se olakšalo preklapanje odgovarajućih debljina filma u suprotnom željeni prikaz boja neće biti postignut.
• Željeni vizuelni efekti. Ovo može da zahteva sjaj ili mat finiš, ili posebne metalizovane reflektujuće efekte kao što su one proizvedena sedefastim sjajem pigmenata.

Konačna boja otiska će uticati ne samo po hemijskom sastavu pigmenata već i po:

• Debljina sloja boje. Za transparentne pigmente efikasnost apsorpcije svetlosti zavisi od koncentracije pigmenata zapremine i težina sloja boje ili debljine. Tanji sloj boje će biti lakši i deblji slojevi će biti tamnije boje, a to će zauzvrat uticati na izgled boje kao što vidi posmatrač. U slučaju magenetnih boja, varijacija u debljini sloja boje takođe izaziva pomak boje ka ili od plavog dela spektra (Glava 17). Težina sloja boje se prati (ne meri) koristeći refleksiju denzitometar.
• Produživači. Vrsta i kvalitet produzivača koji se koriste će uticati na konačan vizuelni efekat.
• Tip sredstva. Kolor promene u obojenim sredstvima na sušenju će uticati na konačnu boju sloja.
• Kvalitet papira. I tip i kvalitet papira u velikoj meri utiču na konačnu boju štampe. Nepremazni papiri dodaju razlivanju refleksije svetlosti što dovodi do desaturacije boje. Apsorpcija u zalihama povećava uvećanje tačkica, smanjuje površinsku gustine boje i, na primer, postanu crne sive.boje i tonski opseg štampe se smanjuje. Presvučene zalihe, međutim, pokazuju veću blještavu (kao ogledalo) reflektivnost, drže sloj boje na površini i daju veću zasićenost i tonske opsege, i proizvode manje uvecanje tačkica.

Sve u svemu, onda, faktori koji se odnose na određeni procesu štampanja proizvoda i krajnjoj upotrebi mora uzeti u obzir prilikom formulisanja boje. Na primer, litografske vodene boje moraju da uzmu u obzir litografski slom (stepen vodene boje emulzifikaciji), kolor čvrstoću (vodene boje sloj je podeljen u tri puta ofset valjka procesu za potpisivanje ploče, ploču platna, platno za podlogu), vodeni otpor (pigment ne sme da propusta u izvor rastvora), otpornost na toplotu (veb ofset zapošljava toplotna podešavanja), i hemijska otpornost (vodeni rastvor aditiva, kao i upotrebe proizvoda).

Izvor: Printing Materials: Science and Technology – Bob Thompson

Pod fizičkom veličinom podrazumeva se određeni pojam koji blize i preciznije odrađuju neku fizičku pojavu ili osobinu prirode. Svaka fizička veličina ima svoj kvalitativni i kvantitativni deo.

Pod merenjem fizičkih veličina podrazumevaju se ukupne eksperimentalne operacije, a u nekim slučajevima i računske operacije za određivanje kvantitativne vrednosti date veličine.Pri merenju fizičkih veličina, najosnovnije je izvršiti izbor jedinica merenja. Jednoznačne su one mere koje reprodukuju samo jednu određenu fizičku veličinu,a višeznačnim se nazivaju mere koje određuju niz kvalitativno jednakih.

Ukupno merenje je ono pri kojem se indirektnim metodama istovremeno meri nekoliko veličina,a njihova ukupna vrednost se određuje rešavanjem dobijenog sistema jednačina.

Veliki broj jedinica merenja koji se zadržao i do današnjeg vremena.Jedinice merenja fizičkih veličina mogu se birati proizvoljno i potpuno nezavisno jedna od druge. Razvojem metrologije utvrđeno je da proizvoljan izbor svih jedinica merenja nije svrsishodan. Jedinice merenja fizičkih veličina, koje su utvrđene nezavisno od drugih, i na kojima je zasnovan sistem jedinica, nazivaju se osnovne jedinice.

Nauka o merenju ili metrologija je specijalizovani deo pojedinih prirodnih i tehničkih nauka koji se bavi metodama merenja fizikalnih veličina, razvojem i izradom mernih uređaja, reprodukcijom i pohranjivanjem mernih jedinica, svim ostalim aktivnostima koje omogućavaju merenje i usavršavanje mernih postupaka. Merenje predstavlja skup aktivnosti čiji je cilj dobijanje vrednosti merne veličine (fizičke veličine). Značaj merenja kao praktične tehničke delatnosti od prvenstvene je važnosti kako u svakodnevnom životu tako i u svim područjima privrede i nauke.

Industrijska proizvodnja zahteva česta merenja.  U tehničkoj dijagnostici se vrše merenja u cilju utvrđivanja stanja tehničkih sistema. Nakon konstrukcije novog proizvoda vrše se ispitivanja karakteristika prototipnog rešenja. Kontrola i merenje se vrše u svrhu automatskog upravljanja procesima. Bez merenja se ne može zamisliti kontrola kvaliteta proizvoda kao uslov za njegovu prodaju. U tehnici i tehnologiji proizvodnje različitih mašina i uređaja koriste se različite metode i sistemi ocene karaktera proizvoda. Kvalitet proizvoda može se ogledati kroz geometrijsku tačnost, kvalitet površina, hemijskog sastava i mehaničkih karakteristika materijala.

Kvalitet proizvoda je i direktna posljedica tačnosti tehnoloških procesa. Osnovne fizičke veličine se koriste za identifikaciju i kvalifikaciju kvaliteta proizvoda (dužina, masa, vrijeme, sila, pritisak). U različitim granama nauke i tehnike treba merenje istih fizičkih veličina provoditi jedinstvenim postupcima mjerenja i kontrole.

Nauka o merenju, u principu, obuhvata  principe i metode merenja, sredstva za izvođenje merenja i kontrole. To su potrebni uslovi kojima se obezbeđuje jedinstvo mera i merenja, tačnost izrade proizvoda i stabilnost i tačnost proizvodnih procesa.

Osnovni zadaci merne tehnike

• Razvoj generalne teorije merenja,
• Utvrđivanje jedinica fizičkih veličina i njihovih sistema,
• Razvoj pouzdanih etalona mernih jedinica metoda i postupaka njihovog čuvanja i reproduciranja,
• Razrada metoda, postupaka, tehnika i sredstava izvođenja mjerenja i kontrole fizičkih veličina,
• Razrada metoda ocjene greške merenja, stanja i tačnosti sredstava merenja i kontrole,
• Razvoj ekspertnih sistema obezbeđenja potrebne tačnosti merenja i kontrole i upravljanja proizvodnim procesima,
• Razvoj metoda postizanja jedinstva mera i merenja i realizacija
• Aktivnosti usmerenih ka povećanju tačnosti, pouzdanosti i proizvodnosti merenja i kontrole.
• Informacije o proizvodu ili procesu dobiju se merenjem u toku faza izrade proizvoda ili odvijanja procesa. To se može ostvariti različitim metodama i primenom različitih mernih sredstava i uređaja.

Nauka o merenju nije rezervisana samo za naučnike već je od vitalnog značaja za sve:

• ekonomski uspeh nacije zavisi od sposobnosti proizvođača i trgovine da precizno naprave i testiraju proizvode i komponente
• navigacioni sateliti i sistemi, korelacija međunarodnog vremena čine tačnu lokaciju mogućom i omogućavaju kompjuterskim sistemima da navode avione i svemirske letilice
• zdravlje ljudi zavisi od tačne dijagnoze i pouzdanih merenja parametara leka
• poverenje potrošača i kupaca u trgovini

Metrologija je nauka o merenjima i rešava tri osnovna zadatka:

• Definisanje međunarodno prihvaćenih mernih jedinica
• Realizacija mernih jedinica (etaloni)
• Ustanovljavanje lanca merne sledivosti uz dokumentovanje mernih nesigurnosti

Osnovne kategorije merenja su:

• princip merenja,
• metod merenja,
• greška, tačnost,
• pravilnost i vernost,
• reproduktivnost,
• prag osetljivosti.

Merni sistemi čine skup mernih sredstava i pomoćnih uređaja – pribora i instrumenata međusobno povezanih, pomoću kanala veze, sa objektom merenja, kontrole i upravljanja u jednu funkcionalnu celinu. Kada se vrši analiza stanja jednog tehničkog sistema, pri  čemu se sagledavaju svi uticaji na taj sistem, polazi se prevashodno od uzroka nastajanja toplotne energije. Toplotna energija može nastati zbog prirode samog tehnološkog procesa ili od samog tehničkog sistema (npr. pojava trenja).

Praćenjem termičkog stanja jednog tehničkog sistema može se zaključiti o nivou intenziteta razmene toplote kao i o eventualnim odstupanjima od veličina koja su unapred poznata (definisana su pravilima i uputstvima za rukovanje i održavanje).

Prisustvo ili odsustvo temperature, koja je izvan nominalne vrednosti za tehnički sistem (njena visina, raspodela ili odstupanje od normalne vrednosti), daju dosta preciznu (relativno) procenu stanja tehničkog sistema.Metode merenja temperature određuju se na osnovu mernog mesta merenja temperature.

Mogu se izvoditi:

• Kontaktnim senzorima,
• Termoindikatori,
• Termometarski pištolji,
• Optički pirometa,
• Infracrvenim detektorima.

Pribore za merenje ugaone brzine obrtanja vratila mašine nazivamo tahometri.

Po principu rada, tahometri mogu biti:

• centrifigalni,
• indukcioni i
• indikcioni s vihornim strujama.

Stroboskop je uređaj za merenje ugaone brzine rotirajućih sistema i meren.Poželjno je da objekat ima na sebi neki markantni detalj, neka rupa, obeležena tačka, zubac ili reflektujući samolepljivi papir je vibracija. U nekim slučajevima dolazi do otkaza delova tehničkih sistema zbog prekomernog, maksimalnog pritiska ili minimalnog pritiska kao i zbog oscilacija pritiska u delovima sistema.

Za merenje pritiska obično se koristi manometar, koji može da ima opseg od merenja vakuuma pa do natpritiska. Priključuju se pomoću cevnog zavoja na svako mesto radnog ciklusa tako da se registruje pritisak koji vlada na određenom mestu.

Merenje nivoa ima široku primenu u svim granama tehnike, naročito pri regulaciji nivoa tečnosti u rezervoarima hemijske i procesne industrije, zatim u bunarima vodosnabdevanja, u uređajima za prečišćavanje vode od fekalija, u vodoprivredi pri merenju nivoa reka i akumulacija, kao i u vodostanima hidrocentrala.

Mehanička snaga je proizvod  obrtnog momenta i  broja obrtaja – moraju se izmeriti dve međusobno nezavisne veličine. Najčešće se koriste merne trake zalepljene pod nekim  uglom da bi se dobio torzioni navoj, a on pretvorio u obrtni momenat. i združiti u proizvod.Merenje apsolutne brzine i ubrzanja merenje brzine i ubrzanja na površini zemlje.

Postoji više načina da se obavi ovo merenje, jedan od načina je pomoću  seizmičkog uređaja za merenje ubrzanja. Postoji više načina merenja sile.

Jedan od načina je da nepoznatu silu možemo meriti poređenjem sa poznatom masom (predmet  standardne težine/mase) – analitička vaga je primer uređaja i jedan od najstarijih.

Drugi način merenja je ako se neki elastični element izloži sili i posle se posmatra elastična deformacija elementa. Izduženje opruge direktno je proporcionalno dovedenoj sili.

Za merenje ugla postoje prstenasti potenciometri, ugao-kordirer, digitalni apsolutni ugao-kordirer (digitiser) i regulator obrtaja.

Za merenje puta postoje uzduzni potenciometar sa navojima od zice,potenciometar sa provodnikom od plastike,induktivni duvac puta,stakleni merni stap,laser-merni sistem,izduzene merne trake, ugaoni kordirer.Tvrdoća se može meriti po Mosovoj skali ili drugim različitim skalama.

Skale koje se najčešće koriste u inženjerske svrhe su Rokvelova, Vikersova, i Brinelova i mogu se međusobno prorediti preko konverzionih tabela.

Najčešće se javljaju problemi u vezi sa vlažnim vazduhom koji miruje ili struji odnosno sa vlažnim  gasom, sa svim svojim specifičnostima i karakteristikama.

Da bi psihrometar ispravno funkcionisao, mora biti obezbeđen potpuni prelaz toplote konvekcijom na vlažan termometar, što se postiže stvaranjem strujanja vlažnog vazduha pomoću ugrađenog ventilatora. Koriste se konvencionalni i specijalni merači vremena.

KATEGORIJE METROLOGIJE

Naučna metrologija se bavi organizacijom i razvojem etalona i njihovim održavanjem (najviši nivo). Industrijska metrologija treba da osigura adekvatno funkcionisanje merila u proizvodnji kao i u kontroli proizvoda. Zakonska metrologija se bavi tačnošću merenja koja utiču na ekonomiju,zdravlje i bezbednost.

Za veličine su u metrologiji definisanii termini, kao što su

• sistem veličina
• osnovna veličina i
• izvedena veličina

Podela metrologije može se izvršiti prema različitim kriterijumima. U procesu proizvodnje teži se većoj tačnosti, preciznosti i pouzdanosti proizvoda (mašina, alata i uređaja).  Jednostavno želi se postići viši kvalitet proizvoda i usluga.  Zbog toga se razvijaju tehnike i tehnologije merenja i kontrole proizvoda i metoda postupaka metrološkog obezbeđenja proizvodnje.

Prema oblastima kojima se bavi metrologija se deli na:

• metrologiju dužina, površina i uglova,
• metrologiju mase, sile i pritiska,
• metrologiju fizičko – hemijskih veličina,
• metrologiju električnih veličina.

Unutar ovakve opste podele može se govoriti i o metrologiji dužina, vremena i frekvencije, metrologiji zapremine itd.

Metrologija se može podeliti na:

Opsta metrologija bavi se problemima merenja i kontrole povezanim sa svim metrološkim oblastima bez obzira na fizičke veličine merna sredstva. Bavi se pojmovima, pravilima i principima. Proučava: sistem jedinica merenja, greške merenja, metrološke karakteristike mernih sredstava, teorije i informacije o merenju.

Primenjena metrologija se bavi problematikom merenja u jednoj jedinoj karakterističnoj oblasti. Tu spada merenje i kontrola poznate i definirane jedne ili više fizičkih veličina.

Tehnička metrologija obuhvata probleme merenja u tehnici u kojoj su zastupljene sve metrološke oblasti sa odgovarajućim mernim sredstvima i mernim metodama.

Propisi za merila treba da garantiraju tačne rezultate mjerenja u: radnim uslovima, tokom celog perioda upotrebe merila, unutar zadatih dopuštenih grešaka. S tim u vezi zahtevi definirani zakonskim propisima odnose se na: merila, metode mjerenja, pakovane proizvode.

Zakonsko uređenje meriteljstva povlači za sobom:

• preventivne
• represivne mere.

Pre stavljanja merila na tržište preduzimaju se preventivne mere. Proizvođači dobijaju odobrenje od kompetentnog ovlaštenog tela kada tip merila zadovolji sve odgovarajuće zakonske zahteve.

Za merila koja se proizvode serijski, mora se overavanjem osigurati da svako merilo ispunjava sve propisane zahteve u proceduri odobravanja.

Za merila koja su u upotrebi, pregledi i periodične ponovne provere se propisuju da bi se garantovalo da je merilo usaglašeno sa zakonskim zahtevima. Nadzor tržišta je represivna mera kojom se otkriva svaka nezakonita upotreba merila. Etaloni za ovakve preglede i ispitivanja moraju biti sledivi do nacionalnih ili međunarodnih etalona.

Zaštita potrošača može da se razlikuje u različitim državama pa tako zahtevi koji regulišu upotrebu merila postaju predmet nacionalne zakonske regulative. U različitim područjima merenja koristi se i različita merna tehnika. Merna tehnika je deo metrologije.

Merna tehnika se može podeliti na sledeća osnovna područja:

• precizna merna tehnika (merenje merila, kontrola etalona)
• laboratorijska merna tehnika (razvoj merila i mernih metoda)
• industrijska merenja (proizvodnja, trgovina, promet itd. ).

Merenja u mašinstvu su deo ispitivanja koja se vrše u svim fazama proizvodnje.

U zavisnosti od karaktera registrovanja mernih rezultata, merenja mogu biti:

• analogna i
• digitalna

Merni etalon je materijalizovana mera, merni instrument, referentni materijal ili merni sistem namenjen za definisanje, ostvarivanje, održavanje ili reprodukovanje jedinice jedne ili više vrednosti veličine koja služi kao referentna.

VELIČINE I JEDINICE VELIČINA

Sistem veličina jeste skup veličina koje su međusobno povezane definisanim relacijama

• Osnovna veličina je odabrana i konvencionalno prihvaćena veličina,koja je funkcionalno nezavisna od bilo koje druge veličine u sistemu veličina.
• Izvedena veličina je definisana, u sistemu veličina, kao veličina koje je u funkcionalnoj zavisnosti od osnovnih veličina tog sistema

Takođe, treba razlikovati pojmove kao što su:

• Dimenzija veličine,
• Veličina dimenzije i
• Merena veličina;

Dimenzija veličine predstavlja neku veličinu iz sistema u vidu proizvoda osnovnih veličina stepenovanih celim brojevima. Na primer dimenzija sile F je proizvod osnovnih veličina dužine, L i mase, M, podeljen sa kvadratom vremena T 2.

Veličina dimenzije, ili brojna vrednost veličine, jeste veličina u dimenzionalnom izrazu u kome su svi eksponenti dimenzija osnovnih veličina svedeni na nulu;

Merene veličine su sve fizičke veličine koje se mogu upoređivati (meriti), odnosno pojedinačne veličine koje se mogu meriti.

OSNOVNA RELACIJA METROLOGIJE

Rezultat merenja – {M} je vrednost dobijena merenjem koja je pripisana merenoj veličini;

Jedinica mere – [M] je skalarna vrednost, odabrana, definisana i konvencijonalno prihvaćena, sa kojom se u postupku merenja porede druge veličine iste prirode;

Rezultat merenja – {M} sa pripadajućom jedinicom mere [M] iskazuje se u odgovarajućem brojnom sistemu preko osnovne relacije metrologije;

Konvencionalni brojni sistem je sa osnovom 10, poznat kao decimalni brojni sistem koji najšire u primeni;

Pored ovog brojnog sistema, u merno-računarskoj tehnici koriste se za prikaz, obradu i prenos digitalno kodiranih podataka binarni, oktalni, heksadecimalni i dr. brojni sistemi.

Ofsetna štampa je narasprostranjeniji i najekonomicniji postupak štampe. Naziv ofset-štampa dolazi od engleske reči: to set off – skinuti, preneti. Ona spada u indirektni postupak štampanja,  jer se kod ove vrste štampe boja, sa štamparske forme na podlogu prenosi podsredstvom gumenog cilindra. Postoji više različitih podvrsta indirektne štampe (tehnike ravne, visoke i duboke), od kojih je postupak ravnog ofseta danas najrasprostranjeniji postupak štampanja; ona pokriva 85% štamparske delatnosti u celom svetu.  U ofsetu se koriste savitljive štamparske forme koje se pričvršćuju na temeljni cilindar. Ofsetno štampanje je naziv ogranka ravne štampe, nastao naporima za usavršavanje litografskog postupka.

OFSET MAŠINE

Od Senefelderovog početka litografskog rada 1797. god. pa do polovine XIX veka, litografski radovi obavljali su se ručnim presama  sve dok 1846. god. Englez Šmart (Smart) nije dobio patent za izradu litografske mašine.

U Nemačkoj je prva litografska mašina izradjena 1852. godine i imala je samo jedan valjak ovlaživač i jedan valjak premazivač. U nameri da se potisne visoka štampa, krajem XIX veka činjeni su pokušaji  konstruisanja dzinovske mašine za prijem kamene ploče u veličini 125 x 170cm. Zbog težine kamene ploče (600kg) i iz drugih razloga, ova mašina je bila odbačena kao nepodobna.

Prva litografska ofset štamparska presa napravljena je u Engleskoj oko1875. godine i bila je dizajnirana za štampanje na metalu. Prenosni cilindar bio je pokriven posebno tretiranim kartonom koji je prenosio štampanu sliku sa lito-kamena na površinu metala. Oko pet godina kasnije, kartonski prekrivač prenosnog cilindra zamenjen je gumom, koja je i danas najčešće korišćeni materijal.

Prva osoba koja je upotrebila ofset presu za štampanje na papiru verovatno je bio Amerikanac Ajra Vošington Rabel (Ira Washington Rubel) 1903. godine. Ideju je dobio slučajno, kada je primetio da kad god u presi tokom rada nije postavljen list papira, kamen štampa sliku na gumom obloženi cilindar za pritiskivanje, te sledeći utisak ima sliku sa obe strane: direktnu lito-sliku na prednjoj i sliku sa gumiranog cilindra na zadnjoj strani. Rabel je potom primetio da je slika na zadnjoj strani mnogo oštrija i jasnija nego direktna lito-slika zato što je mekana guma mogla bolje da utisne sliku u papir nego tvrdi kamen. Ubrzo je odlučio da npravi presu koja je svaku sliku sa ploče štampala prvo na gumeni prekrivač pa potom na papir. Braća Čarls i Albert Haris (Charles and Albert Harris) su u isto vreme nezavisno posmatrala proces i ubrzo potom razvila ofsetnu presu za Harris Automatic Press Company.

Haris je svoju ofsetnu presu zasnovao na rotirajućoj Letterpress mašini. Koristila je metalnu ploču savijenu oko cilindra na vrhu mašine koja je dodirivala valjke za boju i vodu. Prenosni (ofsetni) cilindar bio je postavljen direktno ispod i bio je u dodiru sa cilindrom za ploču. Cilindar za pritisak ispod njega pritiskao je papir na pokrivač da bi se slika prenela na list. Iako se ovaj postupak u osnovi i danas primenjuje, usavršavanje je dovelo do dvostrane štampe i mrežnog ulaganja (web feeding, korišćenje rolni umesto listova papira).

Tokom 1950 –tih ofset štampa je postala najpopularniji oblik komercijalnog štampanja i bilo je mnogo poboljšanja na pločama, boji i papiru, čime su prednosti ove tehnike — brzina izrade i trajnost ploča — dovedene do vrhunca. Danas se glavnina štampe, uključujući i novine , vrši ovim procesom.

U tom periodu ofset- štampa počinje preovladati u postupku ravne štampe, koja je svakim danom sve više dobijala u svojoj upotrebi. Ofsetnim postupkom ne obavlja se štampanje od forme direktno na hartiju kao kod drugih postupaka štampanja. Od forme obrađene na  cinkanoj ploči odštampavanje se vrši na elastičnu gumenu presvlaku jednog cilindra, a od nje prenosi na hartiju.

Mašine u ofset štampi mogu biti: prese za probne otiske, tabačne ofset-mašine, rotacione ofset mašine iz rolne i ofset-mašine malog formata. S obzirom na broj boja, ofset-mašine mogu biti jednobojne i višebojne, a u zavisnosti od toga da li se može štampati jedna ili obe strane, ofset-mašine mogu biti za jednostranu i za obostranu štampu.

Prese za probne otiske koriste se za izradu probnih otisaka pre početka štampanja sa štamparske forme.Probni otisci služe za utvrđivanje kvaliteta izrađene ploče. Ove ofet-prese mogu biti ravne i cilindrične, te sa više štamparskih agregata.

Jednobojne tabačne ofset – mašine koriste se za štampanje papira ili kartona iz tabaka u jednoj boji. Proces štampanja sastoji se u pripremi štamparske forme papira,boje, rastvora za vlaženje, pripremi štamparske mašine i neposrednom štampanju.

Priprema štamparske mašine sastoji se od nekoliko faza: podešavanje cilindra, postavljanje ploče na temeljni cilindar, postavljanje gumene presvlake na cilindar, podešavanje uređaja za vlaženje, podešavanje uređaja za obojavanje, podešavanje aparata za ulaganje i podešavanje uređaja za izlaganje.

Posle pripreme štamparske mašine pristuoa se procesu štampanja. Pod štampanjem se podrazumeva kontinuirano prenošenje boje sa štamparske forme na štamparsku podlogu. Za vreme štampanja kontroliše se brzina štampanja, kvalitet i ujednačenost otiska.

Višebojne tabačne ofset – mašine u jednom prolazu podloge za štampanje otiskuju, zavisno od konstrukcije, dve ili više boja jednostrano ili obostrano. Konstrukcija ovih mašina je takva da svaka boja ima poseban sistem cilindara, uređaje za vlaženje i uređaje za obojavanje. Zajednički su samo ulagači i izlagači aparata za papr, odnosno karton. Izrađuju se kao dvobojne, trobojne, četvorobojne, petobojne i šestobojne.

Za obostrano štampanje mašina mora imati najmanje dva štampaća uređaja, koji zajedno čine jednu štampajuću jedinicu, odnosno agregat.

Dvobojne ofset mašine su one mašine koje se sastoje iz dve jednobojne mašine; zajednički im je aparat za ulaganje, aparat za izlaganje, često i cilindar za pritisak, kao i sistem pogona i delimično sistem komandi. Postoji više sistema ovh mašina: pravi ( vertikalni) sistem, kosi u vidu uspravljenog slova „V“ i položeni sistem u vidu položenog slova „V“. Po broju cilindara dvobojke su najčešće petocilindrične i šesto cilindrične.

Savremene višebojne ofset – mašine imaju ugrađene elektronske uređaje za kontrolu daljinskog upravljanja, kontrolu kvaliteta i čitača ofset – ploča. Ovaj sistem elektronskih uređaja ima oznaku CPC 1;CPC 2 i CPC 3 – Computer Print Control. Prednost ovog sistema je poboljšan kvalitetštampe, skraćeno vreme pripreme i povećana produktivnost rada.

Rotacione ofset – mašine štampaju na štamparskoj podlozi koja se odmotava iz rolne. Najčešće su uupotrebi četvorobojne i šesto bojne ofset rotacije, koje mogu istovremeno štampati sa obe strane (obostrane). Ofset rotacije mogu odštampani materijal izlagati u tabacima ili rolni. Najčešće su konstruisane po principu guma – guma. Koriste se za štampanje novina, revija i časopisa.

Ofset –mašine malog formata koriste se uglavnom za umnožavanje, najčešće u formatu DIN  A-3 i A-4 .Ove mašine koriste, pored klasičnih metalnih štamparskih formi, još i štamparske forme koje mogu biti izrađene od papira i plastike. Ova vrsta štampe podesna je za manje tiraže. Ove mašine uglavnom se koriste u tzv. kućnim štamparijama (preduzeća, ustanove, škole, banke i slično).

Ofset štampa na papiru je tehnika štampe koja se prvi put pojavila 1903. godine, a pedesetih godina prošlog veka ofest štampa postaje najpopularniji oblik komercijalne štampe. Tehnološki napredak donosi bolje ofset ploče, boje i papir, unapredjujući kvalitet i brzinu štampe. I danas, uprkos napretku digitalne tehnike štampe, ofset štampa zadržava primat kvalitetom i isplativošću.

Ofset štampa se koristi isključivo za štampu na papirnim podlogama raznih debljina i strukture, a njene prednosti su: izrazito visok kvalitet otiska, velika brzina rada i relativno niska cena proizvoda. Boje koje se koriste u ofset štampi su na vodenoj bazi te nemaju štetnih primjesa što govori i činjenica da se koriste za štampu na ambalaži prehrambenih artikala.

Mane ofset štampe su: relativno visoka cena pripremnih radova i održavanja mašine pa se ne koristi za štampu na malim tiražima, neotpornost boje na atmosferske utjecaje i nemogućnost štampe na drugim materijalima sem na papiru.

Ofsetna štampa je narasprostranjeniji i najekonomicniji postupak štampe. Naziv ofset-štampa dolazi od engleske reči: to set off – skinuti, preneti. Ona spada u indirektni postupak štampanja,  jer se kod ove vrste štampe boja, sa štamparske forme na podlogu prenosi podsredstvom gumenog cilindra. Postoji više različitih podvrsta indirektne štampe (tehnike ravne, visoke i duboke), od kojih je postupak ravnog ofseta danas najrasprostranjeniji postupak štampanja; ona pokriva 85% štamparske delatnosti u celom svetu.  U ofsetu se koriste savitljive štamparske forme koje se pričvršćuju na temeljni cilindar. Ofsetno štampanje je naziv ogranka ravne štampe, nastao naporima za usavršavanje litografskog postupka.

Prva litografska ofset štamparska presa napravljena je u Engleskoj oko1875. godine i bila je dizajnirana za štampanje na metalu. Prenosni cilindar bio je pokriven posebno tretiranim kartonom koji je prenosio štampanu sliku sa lito-kamena na površinu metala.

Prva osoba koja je upotrebila ofset presu za štampanje na papiru verovatno je bio Amerikanac Ajra Vošington Rabel (Ira Washington Rubel) 1903. godine. Ideju je dobio slučajno, kada je primetio da kad god u presi tokom rada nije postavljen list papira, kamen štampa sliku na gumom obloženi cilindar za pritiskivanje, te sledeći utisak ima sliku sa obe strane: direktnu lito-sliku na prednjoj i sliku sa gumiranog cilindra na zadnjoj strani. Rabel je potom primetio da je slika na zadnjoj strani mnogo oštrija i jasnija nego direktna lito-slika zato što je mekana guma mogla bolje da utisne sliku u papir nego tvrdi kamen. Ubrzo je odlučio da npravi presu koja je svaku sliku sa ploče štampala prvo na gumeni prekrivač pa potom na papir. Braća Čarls i Albert Haris (Charles and Albert Harris) su u isto vreme nezavisno posmatrala proces i ubrzo potom razvila ofsetnu presu za Harris Automatic Press Company.

Tokom 1950 –tih ofset štampa je postala najpopularniji oblik komercijalnog štampanja i bilo je mnogo poboljšanja na pločama, boji i papiru, čime su prednosti ove tehnike — brzina izrade i trajnost ploča — dovedene do vrhunca. Danas se glavnina štampe, uključujući i novine , vrši ovim procesom.

Mašine u ofset štampi mogu biti: prese za probne otiske, tabačne ofset-mašine, rotacione ofset mašine iz rolne i ofset-mašine malog formata. S obzirom na broj boja, ofset-mašine mogu biti jednobojne i višebojne, a u zavisnosti od toga da li se može štampati jedna ili obe strane, ofset-mašine mogu biti za jednostranu i za obostranu štampu.

Prese za probne otiske koriste se za izradu probnih otisaka pre početka štampanja sa štamparske forme.Probni otisci služe za utvrđivanje kvaliteta izrađene ploče. Ove ofet-prese mogu biti ravne i cilindrične, te sa više štamparskih agregata.

Jednobojne tabačne ofset – mašine koriste se za štampanje papira ili kartona iz tabaka u jednoj boji. Proces štampanja sastoji se u pripremi štamparske forme papira,boje, rastvora za vlaženje, pripremi štamparske mašine i neposrednom štampanju.

Priprema štamparske mašine sastoji se od nekoliko faza: podešavanje cilindra, postavljanje ploče na temeljni cilindar, postavljanje gumene presvlake na cilindar, podešavanje uređaja za vlaženje, podešavanje uređaja za obojavanje, podešavanje aparata za ulaganje i podešavanje uređaja za izlaganje.

Posle pripreme štamparske mašine pristuoa se procesu štampanja. Pod štampanjem se podrazumeva kontinuirano prenošenje boje sa štamparske forme na štamparsku podlogu. Za vreme štampanja kontroliše se brzina štampanja, kvalitet i ujednačenost otiska.

Višebojne tabačne ofset – mašine u jednom prolazu podloge za štampanje otiskuju, zavisno od konstrukcije, dve ili više boja jednostrano ili obostrano. Konstrukcija ovih mašina je takva da svaka boja ima poseban sistem cilindara, uređaje za vlaženje i uređaje za obojavanje.Zajednički su samo ulagači i izlagači aparata za papr, odnosno karton.Izrađuju se kao dvobojne, trobojne, četvorobojne, petobojne i šestobojne.

Za obostrano štampanje mašina mora imati najmanje dva štampaća uređaja, koji zajedno čine jednu štampajuću jedinicu, odnosno agregat.

Dvobojne ofset mašine su one mašine koje se sastoje iz dve jednobojne mašine; zajednički im je aparat za ulaganje, aparat za izlaganje, često i cilindar za pritisak, kao i sistem pogona i delimično sistem komandi. Postoji više sistema ovh mašina: pravi ( vertikalni) sistem, kosi u vidu uspravljenog slova „V“ i položeni sistem u vidu položenog slova „V“. Po broju cilindara dvobojke su najčešće petocilindrične i šesto cilindrične.

Savremene višebojne ofset – mašine imaju ugrađene elektronske uređaje za kontrolu daljinskog upravljanja, kontrolu kvaliteta i čitača ofset – ploča. Ovaj sistem elektronskih uređaja ima oznaku CPC 1;CPC 2 i CPC 3 – Computer Print Control. Prednost ovog sistema je poboljšan kvalitet štampe, skraćeno vreme pripreme i povećana produktivnost rada.

Rotacione ofset – mašine štampaju na štamparskoj podlozi koja se odmotava iz rolne. Najčešće su uupotrebi četvorobojne i šesto bojne ofset rotacije, koje mogu istovremeno štampati sa obe strane (obostrane). Ofset rotacije mogu odštampani materijal izlagati u tabacima ili rolni. Najčešće su konstruisane po principu guma – guma.Koriste se za štampanje novina, revija i časopisa.

Ofset –mašine malog formata koriste se uglavnom za umnožavanje, najčešće u formatu DIN  A-3 i A-4 .Ove mašine koriste, pored klasičnih metalnih štamparskih formi, još i štamparske forme koje mogu biti izrađene od papira i plastike. Ova vrsta štampe podesna je za manje tiraže.Ove mašine uglavnom se koriste u tzv.kućnim štamparijama (preduzeća, ustanove, škole, banke i slično).

Bez obzira o kom modelu se radi , jednobojna ofset mašina se sastoji iz sledećih celina:

• Sistem cilindara
• Uredjaj za vlaženje
• Uredjaj za bojenje
• Aparat za ulaganje
• Aparat za izlaganje
• Sistem pogona i komandi

Ove celine mašine ugradjene su u osnovnu konstrukciju koju predstavlja postolje i vertikalni kostur mašine.

Sistem cilindara-Većina mašina poseduje tri cilindra, različite konstrukcije ali im je funkcija da tokom rada mašine prenesu crtež sa štamparske forme na papir ili neku drugu štamparsku podlogu. Prema funkciji koju obavljaju, cilindri su dobili imena:

1. Cilindar za ploču
2. Cilindar za gumu
3. Cilindar za pritisak

Uredjaj za vlaženje – Ugradjen je uz cilindar za ploču i ima zadatak da tokom štampe održava štamparsku formu u vlažnom stanju. Uredjaj za vlaženje sastoji se iz:

• korita za vodu
• valjka uronjenog u vodu
• valjka razdeljivača
• valjaka razbirača i
• valjaka brisača

Uredjaj za bojenje – Poseduje ga svaka offset mašina, sa njim se tokom štampe obojava štamparska forma.

Aparat za automatsko ulaganje tabaka poseduje svaka savremena offset mašina. Osnovni zadatak mu je da kod svakog okretaja cilindra za pritisak uloži po jedan tabak papira u mašinu.Univerzal aparat poseduje sledeće glavne delove:

• sto za ulaganje
• vakuum pumpa
• usisne i duvajuće jedinice i
• transportna daska

Aparat za izlaganje na offset mašini ima zadatak da svaki odštampani tabak primi od cilindra za pritisak i da ga izloži na sto za izlaganje. Svaki aparat ima sledeće glavne delove:

• sto za izlaganje
• izlažuče hvataljke
• mehanizam za dizanje i spuštanje stola i
• uredjaja za sušenje boje

Održavanje offset mašine pre svega podrazumeva pravilno rukovanje, pregledanje i održavanje delova, kako bi se zadržala njena ispravnost ili vratila iz stanja u otkazu u stanjeu radu. Neispravnost odredjenih delova mašine prouzrokuje i ometanje u funkcionisanju ostalih delova mašine, što utiče na kvalitet proizvoda, a može da izazove velike zastoje pa čak i odredjene lomove na mašini. Održavanje iziskuje i svakodnevnu brigu i kontrolu delova na mašini.

O održavanju se već počinje razmišljati u trenutku nabavke mašine a proteže se kroz sledeće faze:

• pravilan izbor mašine
• zastupljenost rezervnih delova
• obuka osoblja za održavanje
• opremljenost radnog prostora
• montažu mašine

Kao glavni uslov za izbor mašine se nameće odredjivanje poslova koje mašina treba da obavlja. Treba poznavati vrstu papira na kome se štampa, format, gramatura, kvalite, boja, tiraž i učestalost narudžbi. Prilikom kupovine mašine  potrebno je sagledati zastupljenost rezervnih delova na tržištu, njihovu cenu i dostupnost, vreme isporuke i slično.Postoji mogućnost da se prilikom kupovine mašine kupi odredjena količina rezervnih delova koji se najčešće prvi menjaju. Posebno treba nabaviti rezervne delove sklopova koji se najpre pohabaju, a za koje je praćenjem stanja utvrdjeno da se veoma često menjaju, a to su pre svega:

• gumice za sisaljke
• ležajevi
• podmetači ispod hvataljki za papir
• prekidači, osigurači, filteri za pumpe, četkice za motore
• razne vrste opruga i sl.

Prostor u kome se nalazi mašina mora biti namenjen samo za to. Prostorija mora biti prostrana, svetla sa prirodnom ili nepromenljivom belom rasvetom, po mogućstvu klimatizovana i kontrolisanim nivoom vlage. Zidovi štamparije su ofarbani masnom svetlom bojom radi lakšeg održavanja i većom refleksijom svetla.Pod treba da je ravan i lak za održavanje.U prostoriji ne sme da bude promaje. Prostor tj postolje na koje se polaže mašina mora da bude od tvrdog betona obloženog teraco pločicama. Električni stubovi i sva električna instalacija mora biti unapred propisno postavljena.Uz samu štampariju se dovodi topla i hladna voda.

Da li želite vizit karticu koja će biti jedinstvena i izdvajaće se od drugih po svom izgledu? Želite li da na memorandumu logo vaše kompanije bude naglašen i upadljiv? Zlatotisak treba da bude vaš izbor.

Zlatotisak ili folijatisak je tehnika štampe koja koristi foliju za otiskivanje napravljenu od višeslojnog poliestera koji pod uticajem visoke temperature i pritiska zagrejane metalne forma, otpušta na podlogu (metal, koža, plastika, tekstil, drvo, keramika…) tanki metalizirani sloj. Pod pritiskom, vrši se odvajanje sloja boje sa nosača folije koji ostaje na utisnutoj površini materijala. Ovaj postupak utiskivanja je najčešći u procesu ukrašavanja korica i u većini slučajeva primenjuju se za naslove. Dubina utiskivanja iznosi 0.08 – 0.12 mm. Primenjeni pritisak je od 24.5 – 34.3 mPa.

Blindruk – suvi žig ili utiskivanje bez folije je postupak kod kojeg se zagrejana metalna forma utiskuje na površinu materijala, pri čemu je utisnuta površina glatka, iste debljine (dubine) i jednostrano deformisana. Dubina utiskivanja iznosi 0.18 – 0.25 mm. Primenjeni pritisak se kreće od 39.2 – 63.7 mPa.

FORME ZA UTISKIVANJE – se izrađuju od metala otpornih na povišene temperature i pritisak. Sastoje se iz jednog dela ili iz više delova. Najčešće se koriste za: mesingana slova, mesingani i čelični pečati, klišei od mesinga, cinka i olova, magnezijuma, odnosno silikonske gume. Dobijaju se na jedan od dva načina: nagrizanjem (cink, magnezijum, tvrde legure bakra) i graviranjem (mesing, čelik).

Forme dobijene nagrizanjem imaju slabu čvrstoću, pa se u praksi primenjuju samo za male tiraže. Za velike tiraže uz veliki pritisak, kao i za veliku preciznost utiskivanja, preporučuju se klišei od mesinga i čelika. Klišei od mesinga imaju prednost u odnosu na čelika, jer se mesing lakše obrađuje, a postižu veliki broj utiskivanja. Čelik se malo teže obrađuje, ali broj utiskivanja je neograničen. Debljina klišea se kreće od 1,63 do 6, 35mm. Klišei od silikonske gume se upotrebljavaju za utiskivanje plastičnih korica. Debljina silikonskih klišea se kreće od 0, 4 do 4, 8mm.

FOLIJA ZA UTISKIVANJE je višeslojni materijal sa kojeg, prilikom utiskivanja pod uticajem toplote i pritiska sa ispupčenih delova forme za utiskivanje, prenosi se sloj pigmenta i homogeno se spaja sa materijalom. Folije za utiskivanje se proizvode u rolnama širine od 60 do 180 cm i dužine od 60 do 610 m.

Postoje više vrsta folija za utiskivanje: metalne folije, pigmentne folije (sjajne, mat, sedefaste, itd…), specijalne folije (hologramske, itd…). Kako pomoću temperature i pritiska, pigmentni sloj prelazi sa folije na podlogu, upotrebljenu foliju više nije moguće koristiti u industrijskim uslovima. Zato, izuzetno bitno da se smanji površina folije pri jednom ciklusu utiskivanja, tj. da se radi sa najmanjom površinom napuštanja. Radi optimizacije površine napuštanja, širina folije se prilagođava širini elemenata (tekstualnih ili dekorativnih) za utiskivanje.

Na širinu i dužinu elementa za utiskivanje se dodaje dva puta po 2-5mm sigurnosne površine (za registar utiskivanja i za povlačenje trake), tako stvarna širina rolne pri aplikaciji je različita od proizvodne širine, koja se tako poručuje ili reže iz šire rolne pre finalne upotrebe.

Ugrejana štamparska forma stavlja se na poleđinu poliesterske trake, aktivirajući lepilo, koje tada prijanja na podlogu. U zlatotisku se najčešće koristi zlatna ili srebrna folija ali otisak može biti i u ostalim bojama. Postoji ceo spektar folija koje mogu da se upotrebe.

Prilikom štampe zlatotiska na papirima i kartonima, ispod materijala na kome se štampa, obično se stavljaju razne podloge zbog dobijanja kvalitetnijeg otiska. Stavljanje tih podloga nije obavezno, ali se preporučuje.

TEMPERATURA – za utiskivanje sa folijama se uglavnom koristi temperatura od 60 do 170°C, dok se za utiskivanje bez folija koristi temperatura takodje od 60 ali čak do 250°C .

Visina temperature se podešava prema vrsti materijala.

Treba obratiti pažnju na regulaciju i biranje odgovarajuće temperature na osnovu folije i jačine pritiska, jer povišena temperatura uzrokuje neravne ivice i konture utisnutih površina, dok pri nižim temperaturama dolazi do delimičnog preslikavanja, tj. delimičnog odvajanja folije sa nosača folije, pa otisnute površine nisu u potpunosti pokrivene bojom.

Tehnika zlatotiska svoju najveću primenu pronalazi na predmetima i proizvodima koji odišu elegancijom i zrače posebnošću.

Ako želite da ostavite dobar vizuelni utisak i da stvorite proizvod koji će reklamirati vaš prefinjen ukus, sada znate šta vam je neophodno.

Da li ste znali da je preteča tampon štampe bila u vidu kese sa mekim želatinom sa kojom se vršilo ručno prenošenje štampajućih elemenata na podloge koje su se štampale­?

Prve štamparske forme korišćene u tampon štampi su se ručno gravirale i bile su od bakra, a danas su fotohemijski gravirane.

Da li ste znali da je prvi vid štampanja tamponom služio za štampu kineskih tanjira?

Nastavite da čitate i saznajte još mnogo zanimljivosti o jedinstvenoj tampon štampi…

Sa razvijanjem industrije dolazi i do razvijanja same tampon štampe, pa se tako u Švajcarskoj počinju štampati satovi uz pomoć tampon mašine, kada se i želatin počeo menjati sa RTV silikonskim jedinjenjima, a sa razvitkom silikonskih tampon guma, tampon štampa dobija sve veću rasprostranjenost u kvalitetnoj štampi nepravilnih oblika.

Tampon guma je deo mašine koji prenosi boju sa klišea, odnosno sa tamparske forme na podlogu koja se štampa. Sastav tampona čini: boja, silikonsko ulje, dodaci koji regulišu tvrdoću I silikonska guma. Za pravilan izbor tampona kako bi se dobio kvalitetan otisak važna je činjenica da je neophodno da tampon bude za 10 do 20 procenata veći od veličine štampajuće površine na predmetu na kojem se vrši otiskivanje.

Pored toga postoji još pet faktora koji su odlučujući u pravilnom izboru tampona za odgovarauću štampu, a to su: oblik, visina, tvrdoća, površina i materijal od kojeg je tampon sastavljen.

Tampon gume postoje u raznim oblicima kao što su: pravougaonog, okruglog, kvadratnog, elipsastog, u obliku slova V I specijalnog oblika.

Tvrdoća tampona kao jedan od najbitnih faktora pri samom štampanju, može varirati.

U industriji se tvrdoća tampon kreće u rasponu od 0 do 40 stepeni Shore skale, dok je u grafičkoj industriji taj raspon između 2 I 18 stepeni Shora.

Tvrdoća zavisi od sadržaja silikonskih ulja, i što je manje silikonskih ulja veća je tvrdoća.

Tvrdoća tampona kao faktor u procesu štampe se menja na osnovu podloge koja se štampa, pa tako ako se štampa staklo potrebna je manja tvrdoća, ako su oblici izrazito nepravilnog oblika onda je bolje koristiti tvrdoću tampon veću I od standardne tvrdoće koja se koristi. Prosečna trajnost tampon pod normalnim uslovima je između 50 000 I 100 000 otisaka…

Boje koje se koriste u tampon štampi mogu biti jednokomponentne i dvokomponentne boje koje su u oba slučaja boje sa visokim procentom pigmenta i pokrivnosti.

Jednokomponentne boje se koriste na površinama koje su termoplastične, polikarbonantne, PVC površine, na kartonu, drvetu, a uz dodatk katalizatora I na staklu, keramici, metalu itd.

Dvokomponentne boje se koriste na istim površinama, ali u slučaju štampanja površina koje će se koristiti u takvim uslovima da moraju biti mehanički i hemijski otporne.

Postojanost boje zavisi od raznih faktora, a jedni od najvažnijh jeste jačina tampon, veličine slike koja se želi preneti na podlogu, I od prirode same površine. Vrlo je interesantno to što se kod pripreme same boje mora voditi računa o razrđivaču koji između ostalog utiče na adheziju same boje na silikonski tampon što je vrlo bitno da bi se boja pravilno prenela na površinu. Sastav boje za tampon štampu čini smola koja utiče na fomiranje filma, pigmenti koji nose boju, aditivi koji utiču na mnoge fakore koji će učiniti boju fleksibilnijom I rastvarači koji služe da sve ove komponente pravilno funkcionišu I naprave dobru boju.

Tampon štampa je proces indirektnog načina štampanja iz razloga što se slika putem mekanog silikona prenosi na podlogu koja se štampa.

Štamparske forme / klišei koje se koriste u tampon štampi su fotopolimerne štamparske forme,  čelične štamparske forme ili cinkove štamparske forme. Postoje dve tehnike formiranja klišea, a to su tradicionalna tehnika izlaganja UV zracima I obuhvata izlaganje fotografija sa filma pozitiva I hemijskog graviranja na fotopolimerne ploče, a druga tehnika je tehnika graviranja specijalnih polimernih ploča laserom.

Prema konstrukciji štamparske jedinice postoji otvoreni sistem tampon štampe i zatvoreni sistem tampon štampe:

Otvoreni sistem tampon štampe, čine valjak koji iz posude za boju nanosi boju na kliše, odnosno na deo klišea koji je ima izgraviranu sliku, pa zatim nož pritiskom i povlačenjem u nazad skida višak boje sa klišea dok boja ostaje samo u udubljenima u klišeu, a zatim se tampon guma spušta na izgravirani deo klišea kako bi pokupila boju i prenela je na podlogu odnosno na deo površine koji se štampa.

Zatvoreni sistema tampon štampe, radi na sličan način kao i otvoreni sistem, s tim što ovaj sistem čini aluminijumska čašica sa keramičkim prstenom, koja je nameštena iznad klišea i koja se pomera napred-nazad noseći određenu količinu unutar nje. U tom putovanju preko klišea nanosi se, a ujedno i skida višak boje sa klišea dok boja ostaje samo u udubljenima u klišeu, a zatim se tampon guma spušta na izgravirani deo klišea kako bi pokupila boju i prenela je na podlogu odnosno na deo površine koji se štampa.

Tampon mašine se mogu razlikovati po: tampon gumi, štamparskoj formi (klišeu), sistemu za boju, kao i po fizičkoj konstrukciji, rasporedu komponentni kao i po rasporedu i načinu kretanja.

Kada se bira tampon mašina potrebno je voditi računa o tome da li sama mašina poseduje regulacione ventile, kao i o funkcionalnim karakteristikama samog pomeranja tampona u koje spada spuštanje i podizanje sa klišea, kao i na predmet i sa predmeta, zatim brzina nanosa boje na kliše i na podlogu. Ukoliko mašina ne poseduje ove ventile i ne vrši se pravilno kretanje tampona, dolazi do raznih simptoma u štampi, odnosno neželjenih efekata poput „razbijanja“, „razlivanja“, „čupanja“ boje, a može doći i do „šupljeg klišea“ ili „cepanja“ klišea,

Nemogućnost ravnomernog podešavanja mašine takođe može dovesti do trzanja mašine, što bi svakako uticalo na kvalitet same štampe.

Interesantno je da se kod izbora tampon mašine mora voditi računa o tome kolika je njena veličina i visina, pa se prema tome mora odrediti prostor gde će mašina biti postavljena.

Jako je važno znati da mašine moraju raditi sa stabilnim i čistim komprimovanim vazduhom, što će se postići samo pravilnim priključivanjem mašine na stablnu preumatsku instalaciju pod pritiskom. Ta pneumatska instalacija mora imati čist i komprimovan vazduh sa stabilnim pritiskom od 6 bara, koji mora biti očišćen od vlage i od svih ostalih prljavština

U tampon štampi postoje dva načina pomeranja predmeta do sledeće boje, a to su pomični sistem i rotaciono kružni sistem.

Pomični sistem služi za štampu manjih i bržih serija iz razloga što se na pomičnu traku postavlja jedan predmet i štampa se od oko 4000 do 7000 predmeta po smeni. Brzina štampe se smanjuje sa povećanjem broja boja, odnosno u zavisnosti od toga da li se koriste jednobojne, dvobojne, trobojne, četvorobojne ili petobojne mašine.

Rotacino kružni sistem odlikuje traka na koju se može postaviti od 10 do 20 predmeta i mogućnost brzine štampe je od 7000 do 10 000 predmeta po smeni. Ista brzina štampe se postiže i u slučaju štampa sa dovobojnom mašinom  gde se odštampa 1000 predmeta po satu u dve boje ili na petobojnoj gde se isto odštampa 1000 predmeta po satu ali u pet boja….

Tampon štampa odnosno tampon mašine su nezamenljive u procesu štampe nepravilnih oblika jer ih odlikuje visok nivo produktivnosti i kvaliteta štampe što je danas čini održivom i na visokoj poziciji u moru konkurencije koje svakodnevno pruža tržište raznih procesa štampe kao i njihovih štamparskih mašina.

Kroz razvijanje štampe došlo se do otkrića nove generacije štamparskih mašina i opreme. Potpisivanjem ugovora o poslovno tehničkoj saradnji sa firmom TSH Printer LTD GMBH postali smo zvaničan zastupnik njihovih mašina i prateće opreme za ove konvencinalne vrste štampe. Prodajemo mašine za TAMPON i SITO štampu i mašine za ZLATOTISAK, a od 2016. godine prodajemo i kineske TAMPON mašine.

Napretkom tehnologije i industrije postavljeni su zahtevi za bržu, a u isto vreme i kvalitetnu štampu, što je tampon štampa pružila jer daje mogućnost štampe na svim materijalima i oblicima. Tampon štampa je indirektan proces štampe i spada u duboku štampu.

Tipični proizvodi tampon štampe su kablovi, konektori, releji, industrijska dugmad i tasteri poput onih koji se nalaze na kalkulatorima, telefonima, kompjuterskim tastaturama. Štampa na električnim aparatima za domaćinstvo je takođe klasičan primer tampon štampe, veš mašine, mašine za pranje sudova. U proizvode tampon štampe spadaju i igračke popul lutki, zvečki, razne figurice, reklamna galanterija poput privezaka, upaljača, satova, olovaka, takođe i sportska oprema u koju se ubrajaju košarkaške, teniske, fudbalske lopte i mnogi drugi predmeti. Glavna prednost tampon štampe u odnosu na druge štamparske procese ogleda se u tome što poseduje mogućnost štampanja na velik spektar nepravilnih oblika, dok su druge štamparske metode često ograničene na ravnu ili štampu kružnih oblika. Skoro svi poznati materijali se mogu štampati tampon štampom: plastika, staklo, metal, obložene podloge, keramika, silikoni…

Tampon štampa predstavlja indirektnu štampu, gde se slika prenosi putem mekog silikona na površinu za štampu. Danas postoje dve metode tampon štampe prema konstrukciji štamparske jedinice koje se koriste. Prva spada u tradicionalni otvoreni sistem štampe, a druga metoda štampanja tamponom spada u zatvoreni sistem štampe koji odlikuje posuda sa bojom. Prema stepenu automatizacije postoji podela na ručni pogon gde se sve operacije izvode manuelno, zatim poluautomatski gde se pokreće štamparska jedinica, ali se zato podloga namešta ručno i automatski gde se sve faze izvode automatski. Postoji još i podela prema broju boja koje se prenose u jednom prolazu, pa tako postoje jednobojne, dvobojne, trobojne, četvorobojne, petobojne i hibridne tampon mašine.